U svetu u kojem održivost i odgovorno upravljanje resursima dobijaju sve veći značaj, neophodno je istražiti alternativne ekonomske modele. Dva intrigantna pristupa koja privlače pažnju su „Ekonomija krofne“ i „Cirkularna ekonomija“. Iako oba koncepta teže stvaranju održive budućnosti, razlikuju se u svojim strategijama i fokusima. U ovom članku ćemo zagledati u zanimljivi svet ekonomije krofne i cirkularne ekonomije, istražiti njihove osnovne principe i istaći njihov potencijalni uticaj na globalnu ekonomiju.

Ekonomija krofne

Ekonomija krofne, kako ju je nazvala ekonomistkinja Kate Raworth, predstavlja inovativnu perspektivu koja preispituje tradicionalne ekonomske modele. Ovaj koncept ima za cilj da uskladi dobrobit ljudi sa granicama planete. Vizija ekonomskog sistema koji ne prelazi granice onoga što naša planeta može održivo pružiti, ekonomija krofne teži ostvarivanju socijalne pravde i ekološke održivosti istovremeno.

Glavni principi ekonomije krofne uključuju:

1. Društvenu osnovu: Unutrašnji prsten krofne predstavlja minimalan nivo osnovnih resursa i usluga potrebnih za dostojanstven život, poput hrane, vode, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Ovaj aspekt naglašava važnost iskorenjivanja siromaštva i obezbeđivanja društvene jednakosti.
2. Ekološki plafon: Spoljni prsten krofne označava ekološke granice koje naša planeta može podneti bez nepovratne štete, uključujući klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.  Ovaj koncept poziva na održive prakse kako bi se zaštitila i sačuvala životna sredina.

Mesto na kojem možemo da ‘cvetamo’ zajedno sa prirodom nalazi se između ove dve granice.

Cirkularna ekonomija

Cirkularna ekonomija adresira probleme iscrpljivanja resursa i stvaranja otpada u našem trenutnom linearnom ekonomskom sistemu (‘uzmi-napravi-baci’). Ona predlaže regenerativni pristup koji ima za cilj smanjenje otpada, održavanje proizvoda i materijala u upotrebi i regeneraciju prirodnih sistema.

Ključne karakteristike cirkularne ekonomije uključuju:

1. Dizajn za dugovečnost: Cirkularna ekonomija naglašava dizajniranje proizvoda s ciljem dugotrajnosti, produžavanjem njihovog životnog veka kroz popravku, ponovnu upotrebu i obnovu. Ovaj pristup smanjuje potražnju za novim resursima i promoviše efikasnost resursa.
2. Otpad kao resurs: Umesto da se proizvodi bacuju nakon kratke upotrebe, cirkularna ekonomija teži vraćanju i ponovnom uvođenju vrednih materijala u proizvodni ciklus. Recikliranje, nadogradnja i ponovna proizvodnja igraju ključnu ulogu u postizanju ovog cilja.
3. Sistemsko razmišljanje: Cirkularna ekonomija primenjuje holistički pristup koji uzima u obzir celokupni životni ciklus proizvoda, od ekstrakcije sirovina do odlaganja. Podstiče saradnju između industrije, potrošača i donosilaca odluka kako bi se stvorili zatvoreni sistemi i smanjio uticaj na životnu sredinu.

Preklapanje ciljeva ekonomije krofne i cirkularne ekonomije

Iako se ekonomija krofne i cirkularna ekonomija bave održivošću iz različitih uglova, dele zajedničke ciljeve:

1. Održivost: Oba modela teže stvaranju održive budućnosti putem smanjenja ekološkog propadanja, smanjenja otpada i odgovornog korišćenja resursa.
2. Društvena dobrobit: Oba koncepta prepoznaju važnost rešavanja društvene nejednakosti i promovisanja dobrobiti ljudi. Ekonomija krofne naglašava pravedan pristup osnovnim resursima, dok cirkularna ekonomija se fokusira na unapređenje životnih standarda kroz cirkularne poslovne modele.
3. Sistemske promene: Obe paradigme izazivaju status quo i zagovaraju temeljne promene u našim ekonomskim sistemima. Zalažu se za transformacijske politike i prakse koje prioritet daju dugoročnoj održivosti nasuprot kratkoročnim dobitima.

Dok se krećemo kroz kompleksnosti 21. veka, koncepti poput ekonomije krofne i cirkularne ekonomije nude inovativne puteve ka održivijem i pravednijem svetu. Dok se ekonomija krofne fokusira na povezanost društvene pravde i ekoloških granica, cirkularna ekonomija nudi praktična rešenja za efikasnost korišćenja resursa i smanjenje otpada. Integracijom elemenata iz oba modela možemo oblikovati novu ekonomsku paradigmu koja osigurava dobrobit ljudi i planete. Prihvatanje ovih alternativnih pristupa usmeriće nas ka budućnosti u kojoj prosperitet neće biti meren samo finansijskim dobitkom, već i zdravljem i otpornošću naših ekosistema i zajednica.

Izvori:

1. https://zenbird.media/circular-economy-vs-doughnut-economy-different-but-complementing/
2. https://energy-cities.eu/circular-economy-and-doughnut-economics/
3. https://planetamateur.com/2022/11/07/post-growth-degrowth-the-doughnut-and-circular-economy-a-short-guide/