Linearna ekonomija, kao princip u kojem je resursi ekstrahuju, proizvodi naprave, prodaju i, nakon kratke upotrebe, bace, isključuje mogućnost optimizacije korišćenja resursa u ekosistema i stavlja sve veći pritisak na prirodne resurse, kojih je sve manje. Ovaj tip ekonomskog sistema u mnogome zavisi na upotrebi neobonovljivih izvora enegrije, poput metala, nafte i minerala. Takođe, koristi i resurse koji su po svojoj prirodi obnovljivi, poput zemljišta i vode, ali ih koristi i postupa sa njima na takav način da ne ostavlja prostora za njihovo obnavljanje.

Kao protivteža, postavlja se cirkularna ekonomija. Kao i što samo ime već jasno govori, u cirkularnoj ekonomiji je fokus na konstantom kruženju sirovina i proizvoda, sa minimalnim stvaranjem otpada i minimalnom emisijom štetnih gasova. Takođe, jedan od postulata cirkularne ekonomije je i da se ona snabdeva energijom iz obnovnljivih izvora, poput sunca i vetra. Detaljnije o cirkularnoj ekonomiji možete pročitati u našem Ultimativnom vodiču kroz cirkularnu ekonomiju.

U zemljama u razvoju, postoji potreba za primenom modela cirkularne ekonomije čiji bi cilj bio da omogući ekonomski rast i prosperitet u okviru kapaciteta životne sredine i u skladu sa ciljevima održivog razvoja. Evropska Unija ulaže napore da uvede cirkularnu ekonomiju, sa snažnim naglaskom na razvoj poslovanja kroz nekoliko važnih dokumenata i strategija poput: Produžena odgovornost potrošača, Pariski sporazum, Evropski Zeleni dogovor, Eko-dizajn direktive i ostale. Ova dokumenta služe kao putokaz u prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju kroz upotrebu cirkularnih materijala; tokove vrednosti i energije kroz kombinaciju proširenih životnih ciklusa proizvoda; inteligentni dizajn i standardizaciju proizvoda; ponovnu upotrenu i reciklažu; energetsku tranziciju i optimizaciju potrošnje resursa.

Pitanje je: Da li su zemlje Zapadnog Balkana spremne za promene koje dolaze?

Da bi dobili odgovor na ovo pitanje, CirEkon, kao lider projekta ’Circular Economy Balkan Beacons’, zajedno sa partnerima iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Grčke, Bugarske, Rumunije i Nemačke, sproveo je procenu potreba zemalja Zapadnog Balkana na putu ka cirkularnoj ekonomiji. Istraživanje je sprovedeno u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Urađena je takođe i komparativna analiza potreba svih triju zemalja.

Pozivamo vas da pročitate naše publikacije:

Procena potreba: Srbija na putu ka cirkularnoj ekonomiji

Procena potreba: Crna Gora na putu ka cirkularnoj ekonomiji

Procena potreba: Bosna i Hercegovina na putu ka cirkularnoj ekonomiji

Komparativna analiza procena potreba Balkanskih zemalja na putu ka cirkularnoj ekonomiji

Verujemo da će ove publikacije pomoći svim sektorima (javnom, privatnom i akademskom) u donošenju odluka o daljiem razvoju ka cirkularnoj ekonomiji.

Procene potreba urađene u sklopu projekta ’Circular Economy Balkan Beacons’, koje podržava EIT Climate KIC, glavna inicijativa Evropske Unije za klimatske inovacije.

Ukoliko želite da pratite rad Balkanskih svetionika, prijavite se za naš newsletter i pratite nas na društvenim mrežama:

? LinkedIN: Circular Economy Beacons

? Facebook: Circular Economy Beacons

? Instagram: circular.economy.beacons

? Youtube: Circular Economy Beacons