Industrijska simbioza predstavlja sistem koji povezuje industrije, gde se nusproizvod jedne industrije koristi kao ulazni resurs druge.

Na taj način se stvara cirkularni tok materijala i otpad postaje vredan resurs za neki drugi proizvodni proces. Ono što nekome predstavlja otpad, drugom je sirovina, a trećem izvor energije. Industrijskom simbiozom možemo postići bolju iskorišćenost energije, resursa, i dodatno podići ekonomsku i ekološku efikasnost kompanija koje učestvuju u sistemu. Ovakvim sistemom zatvaramo tokove resursa – (Cradle to cradle– od kolevke do kolevke).

Dobar primer iz prakse bila bi kafena plevica (ljuska kafenog zrna) koja se stvara kao nusproizvod prženja kafe. Kafena plevica ima veliku toplotnu moć pri paljenju i može se koristiti kao zamena za pelet. Pri paljenju kafene plevice ne postoji ispuštanje CO2 i ona je potpuno ekološki proizvod.

Da li biste više voleli da razmenjujete nusproizvode sa kompanijom koja može iskoristiti vaš „otpad“ u svom proizvodnom sistemu ili biste radije imali troškove odlaganja otpada na deponiju?

Jasno je da razmenom „otpada“ podižete vrednost neiskorišćenih materija i na taj način dostižete istovremeno uštedu i profit.

Industrijska simbioza inspirisana je procesima u prirodi koji ne poznaju otpad. Svi procesi u prirodi zasnovani su na sunčevoj energiji i prilagođeni su okruženju. Svesni da će resursa biti sve manje u budućnosti, potrebno je da se drugačije odnosimo prema „otpadu“. Takođe, važno je da pri stvaranju proizvoda, usluge ili poslovnih modela prepoznamo benefite koje industrijska simbioza, kao jedan od glavnih stubova cirkularne ekonomije, donosi.

Dolaskom industrijske revolucije kreće da se dešava promena u svetu. Oduševljeni mogućnostima koje nam je donela industrijska revolucija, u drugi plan stavljamo nivo zagađenja koji je došao sa njom. Od samog početka procesi koji su se odvijali unutar industrija bili su jednosmerni- uzimao se potreban ulazni resurs iz prirode, dok se kroz proizvodni proces stvaralo zagađenje. Zagađenje u vidu gasova, otpadnih voda,opasnog i neopasnog otpada, uz sve veću potrošnju sirovog resursa, shodno potrebama koje su rasle.

U industrijskoj simbiozi dobija se prilika da se kompanije udruže i zajedno ulože u inovativne sisteme za smanjenje zagađenja životne sredine. Takođe, kompanije imaju priliku za inovacije u polju istraživanja tržišta, jačanje kompetentnosti, smanjenje i podelu troškova radi unapređenja zajedničkog proizvodnog procesa. Na taj način se razvijaju novi poslovni modeli koji će dugoročno obezbediti usklađenost sa svim zahtevima u okviru zaštite životne sredine.

Kao što je već pomenuto, industrijskom simbiozom kompanije dobijaju priliku za zajednički razvoj i ulaganje u zajednička inovativna rešenja za što bolje postizanje rezultata na tržištu i skladnosti sa životnom sredinom. Kao problem na koji su odgovorili industrijski parkovi jeste vreme transporta razmene materijala, energije ili vode kao i cena koja drastično opada ukoliko kompanije koje su bliske lokacijom sarađuju kroz razmenu sirovina unutar industrijskih parkova.

Eko-industrijski parkovi su industrijski kompleksi ili oblasti čiji skup predstavljaju preduzeća na određenoj lokaciji koja funkcionišu kao celina u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i ostvarivanja dodatnog profita nastalog kao posledica zajedničke saradnje.

Pri funkcionisanju jednog eko-industrijskog parka fokus jeste na čistim proizvodima i procesima, ograničenju emisija gasova, i otpada na trajno održiv način. Eko-industrijski parkovi zasnovani su na konceptu čiste proizvodnje, industrijskoj ekologiji, zelenoj arhitekturi kao i održivoj proizvodnji i potrošnji.

Razmena nusproizvoda:

• Sinergija ostataka (deljenje materija između kompanija unutar eko industrijskog parka)
• Industrijska simbioza (skup više kompanija koje zajedno sarađuju)
• Reciklažna mreža (reciklaža unutar kompanija; proizvode koje samostalno ne umeju da upotrebe isporučuju se eksternom korisniku onog trenutka kada se postignu komercijalne količine)

Razmenom nusproizvoda dolazimo do što dužeg kruženja materije, energije i vode. Ovakvim načinom poslovanja vidimo direktnu vezu između produžavanja životnog veka nekog materijala, smanjenja upotrebe resursa pomoću kruženja materije u okviru industrijske simbioze, a sve su to delovi slagalice koja se zove cirkularna ekonomija.

• Samostalne kompanije
• Kompanije unutar eko industrijskih parkova
• Zajednice preduzetnika

Na kraju, ono što dolazi do izražaja jeste važnost saradnje između kompanija, međusobno jačanje i stabilnost na tržištu koja dolazi kao rezultat umrežavanja kompanija kroz industrijsku simbiozu.

Da li možete da zamislite koliko bi planeta bila čistija da postoje mreže eko industrijskih parkova koje su primer odgovornog razmišljanja, ponašanja i korišćenja pravih vrednosti današnjih sistema?

Da li možete da zamislite kojoj firmi bi otpad vaše proizvodnje mogao da bude vredna sirovina, i da na obostrano zadovoljstvo ugovorite saradnju, a da pritom pozitivno utičete na životnu sredinu?

Tu smo da zajedno komentarišemo i motivišemo vas da se okrenete čistijem poslovanju.