Cirkularno mislimo i cirkularno gradimo
Građevinska industrija predstavlja značajno opterećenje za životnu sredinu. Prema izveštaju Dorine-Nikoline Isopesku (The impact of green building principles in the sustainable development of the built environment), građevinski sektor u Evropskoj uniji koristi čak polovinu svih primarnih resursa i polovinu proizvedene energije, kao i trećinu vode.
1/2 ukupne potrošnje energije
1/3 ukupne potrošnje vode
1/2 potrošnje resursa
Pored toga što intenzivno troši prirodne resurse, građevinska industrija je i ogroman zagađivač – čak trećina ukupnog otpada kreira se u okviru građevinske industrije, dok ona istovremeno emituje 36% globalne emisije ugljen-dioksida.
1/3 kreiranog otpada
36% emisije CO2
Zato su centar za cirkularnu ekonomiju, CirEkon, Cleantech Bulgaria i Wuppertal Institute u okviru projekta Cirkularni svetionici (Circular Economy Beacons) u oktobru 2020. godine organizovali radionicu pod nazivom Format praktične edukacije o cirkularnoj ekonomiji u građevinskom sektoru, u kojoj je učestvovalo preko 30 mladih inženjera i master studenata arhitekture, građevinarstva, elektrotehnike i organizacionih nauka. Oni su na ovoj radionici dobili priliku da steknu nova i prodube postojeća znanja iz oblasti cirkularne ekonomije, sa krajnjim ciljem projektovanja samoodrživog prostora, odnosno cirkularnog svetionika, koji bi bio sjajna osnova za širenje svesti o cirkularnoj ekonomiji.
Opremljeni znanjem o tome kako će ekološki principi uticati na gradnju u budućnosti i kako možemo graditi na cirkularan način, učesnici radionice su se povezali u timove, spremni da iskažu svoju kreativnost kroz cirkularan i inovativan dizajn. Nakon dva meseca od početka radionice, 18. decembra 2020. godine, dobili su priliku da ono na čemu su vredno radili podele sa stručnjacima i dobiju od njih sugestije i savete.
Predstavljanje projektnih predloga
Četiri najuspešnija tima dobila su priliku da predstave predlog projekta rekonstrukcije zgrade u Bulevaru Vojvode Mišića u Beogradu i tako pokušaju da osvoje nagradu od 1200€ koja će im biti dodeljena nakon izrade studije izvodljivosti. Članovi tima, koji je najbolje odgovorio na postavljene kriterijume, dobili su i godišnju pretplatu za članstvo u Savetu zelene gradnje Srbije.
Komisija je bila multidisciplinarna i činili su je:
- Jovan Mitrović, Diplomirani arhitekta i član SrbGBC–a;
- Milan Veselinov, Master industrijske ekologije, stručnjak iz oblasti cirkularne ekonomije i direktor CirEkon-a i
- Nebojša Vraneš, Diplomirani ekonomista i stručnjak iz oblasti upravljanja otpadom iz Privredne komore Srbije.
Članovi komisije nisu imali nimalo lak zadatak jer je između četiri odlična tima, trebalo izabrati samo jedan koji je, na najinovativniji i najautentičniji način, uspeo da u svoj projekat inkorporira ideju cirkularne i eko gradnje.
Cirkularna ekonomija u fokusu
U jakoj konkurenciji pobedu je odneo tim Coccinella, koji je pokazao da je razumeo ideju cirkularne ekonomije na najbolji način i što je još važnije uspeo je da je implementira u svoj projekat.
Osnovni cilj projekta bio je kreiranje prostora koji će biti samoodrživ, cirkularan i koji će svojom izgradnjom i funkcionisanjem u najmanjoj meri negativno uticati na životnu sredinu. Prostor je zamišljen da bude dostupan svima, arhitektama, konsultantima, inovatorima i mnogim drugim koji bi kroz zajedničku saradnju postavili temelje primene cirkularne ekonomije u Srbiji. Ovakav prostor treba da podstiče sve da žive zdravije i odgovornije. To je upravo ono na šta su svi timovi bili fokusirani tokom projektovanja ovog prostora.
Tim Coccinella pobrinuo se da u projektu rekonstrukcije upotrebi materijale prirodnog porekla i materijale koji su pogodni za cirkularnu upotrebu. Takođe, tim je, kada god je to bilo moguće, pokušao da pronađe namenu materijalima koji su deo postojeće strukture. Prilikom donošenja odluke o tome koji će se materijali i na koji način koristiti, tim Coccinella uzeo je u obzir cenu, dostupnost, uticaj na sredinu, karbonski otisak, kao i mogućnost vraćanja materijala nazad u sistem.
Oni su vodili računa i o specifičnim odlikama lokacije na kojoj se objekat nalazi i pronašli su načine da svoj projekat dobro inkorporiraju u ambijent, da prostor zaštite od zagađenja i obezbede ponovnu upotrebu vode i sakupljanje kišnice, kao i da objekat projektuju tako da se oslanja na korišćenje obnovljivih izvora energije. Projekat koji je ovaj tim predstavio isticao je značaj i potrebu za cirkularnošću u svim aspektima.
Niko ne može bolje da opiše značaj koji je ova radionica imala za učesnike od njih samih. Evo kakav je utisak ostavila ova radionica na neke od njih.
Šta dobijamo reciklažom plastike iznova i iznova?
Kada bi reciklirali materijale svaki put nakon njihovog korišćenja smanjili bi količinu plastike do nivoa jako malog procenta uzimanja novih resursa radi njihovog stvaranja. Količina reciklirane plastike bi rasla, dok bi upotreba novih resursa opadala. Svakim novim ciklusom reciklaže dobijali bi sve veći procenat zelene ambalaže ili pakovanja.
Na koji način bi smanjivali udeo novog resursa u kreiranju ambalaže ili pakovanja?
Molekularna reciklaža – tehnički dokazana metoda koja omogućava da se već korišćena ili otpadna plastika vrati u lanac vrednosti kao vredan ulazni materijal. Molekularnom reciklažom ne koriste se hemijski dodaci, već samo izbalansirana toplota i protok kako bi se obezbedila efikasnost i isplativost. Plastični otpad se redukcijom dovodi u stanje molekularnog porekla, pri čemu plastični otpad postaje resurs koji se može koristiti ponovo i pokazuje se kao odlično cirkularno rešenje.
Kako potrošači mogu da utiču na promenu?
Pre svega svesnom odlukom i razmišljanjem o tome kako bi štetna plastika dalje mogla da utiče na naše okruženje i kvalitet života, možemo da izbegavamo kupovinu ambalaža koje nemaju udeo reciklirane plastike. Jer, što je manje kupujemo to je i manja potreba za proizvodnjom iste. Na tržište će pametnom kupovinom isplivati brendovi koji imaju svest o cirkularnom korišćenju materijala, što će i druge brendove naterati da se prilagode i usvoje princip cirkularnog poslovanja kako ne bi izgubili svoje mesto na tržištu. I dok će se brendovi truditi da zadrže svoje mesto, kod potrošaća će se stvarati osećaj da rade ispravnu stvar, vodeći računa o tome kakve proizvode kupuju. Dolazi do izražaja jak uticaj koji potrošači imaju i stvara se višestruka korist.
Pišite nam u komentarima, da li i vi razmišljate o reciklaži plastike kao vrednog resursa u sklopu vašeg poslovanja?
Da li biste želeli da se oduprete marketingu i okrenete se racionalnoj kupovini i ulaganju u dugoročna rešenja koja će nam doneti dobro?
U projektima pejzažne arhitekture uvek koristimo porozni pločnik i mnogo razmišljamo o održivosti. Smatram ovu radionicu vrlo korisnom za moje buduće projekte i rad.
Ono što je takođe važno jeste da nastavimo da delimo znanje i širimo ekološku svest.
Mapa konteksta bila je korisna za razumevanje uticaja i posledica do kojih može doći zbog nepromišljene upotrebe materijala u građevinskom sektoru. Pored ovoga, najizazovniji deo bio je shvatiti i definisati glavne i najvažnije ciljeve koje želimo da postignemo kroz ovaj projekat. Različita iskustva i znanja članova tima doprinela su tome da, putem razmene ideja, dođemo do dobrih rešenja.
Analiza zainteresovanih strana pruža vredna saznanja o tome kako dizajn proizvoda može uticati na svaki aspekt projekta.
Resursi su mnogo vredniji nego što nam se na prvi pogled čini. Mnogo novca i resursa se može uštedeti ukoliko krenemo putem cirkularnosti. Neophodna tehnologija nam stoji na rasolaganju. Jedino što treba da uradimo jeste da napravimo prvi korak!
Kontekst mapa, kompas cirkularnosti, matrica strukturnog otpada i šestoslojni građevinski dijagram dovoljni su za brzu izradu konceptualnog projekta. Pored toga, dobili smo mnogo literature koja je bila sjajna za dublje razumevanje cirkularnosti. Postoje mnogi načini na koje možete iskoristiti materijale i predmete. Ono što je važno jeste odrediti najbolji način upotrebe u okviru vašeg projekta. Molimo vas da dobro razmislite pre nego što odlučite da nešto ne iskorstite ili bacite na deponiju. Takođe razmislite o uticaju koji materijali, koje ste odlučili da koristite, imaju na životnu sredinu.
Ovom radionicom smo još jednom uspeli da inspirišemo mlade ljude da počnu da razmišljaju o primeni principa cirkularne ekonomije u svojoj daljoj profesionalnoj karijeri. Da bismo uspešno implementirali cirkularnu ekonomiju potrebno nam je još inicijativa kao što je ova, potrebno nam je da delimo i gradimo naša znanja. Samo tako ćemo izgraditi sistem koji će funkcionisati za nas i našu bolju i lepšu budućnost.
Prijavite se za naš Newsletter, pratite nas i prvi saznajte za neke nove, inspirativne inicijative u cirkularnom svetu.
Ukoliko vas interesuje cirkularna gradnja, više o tome možete pročitati u našem priručniku za implementaciju cirkularne ekonomije u građevinarstvu.
