Nakon izrazito tople zime, postaje nam sve jasnije da trenutni ekonomski sistem ne funkcioniše. Linearna ekonomija (uzmi-upotrebi-baci) ima brojne negativne posledice na životnu sredinu i u interesu je malog dela populacije. Od 1972. godine, kada je prvi put svet čuo za nju, održivost je konstatna tema i cilj kojem stremimo. Međutim, nikako da je dosegnemo. Odlažemo sve do 2030, 2050. godine, dok smo svedoci kolapsa prirodnih ekosistema koji nema nameru da se zaustavi. Naprotiv, ubrzava se nezamislivom brzinom. Pored mnogobrojnih tehnoloških rešenja, moramo menjati način na koji svet funkcioniše i moramo ga okrenuti ’naopačke’. Neki od koncepata koji se spominju kao potencijalna rešenja su cirkularna ekonomija i odrast. Da li ova dva koncepta mogu zajedno da funkcionišu i omoguće nam održivost, ili nam donose nešto više od održivosti?

Održivi razvoj

Prošle godine, prošlo je pola veka od definisanja pojma održivost. Na to su uticala dva bitna događaja: objavljivanje knjige ’Granice rasta’ (autor: Rimski krug) i održavanje Konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini u Stokholmu. Knjiga je probudila interesovanje javnosti za teme poput nestanka resursa, zagađenja i industrijalizacije. Konferencija je donela usvajanje Deklaracije Ujedinjenih nacija (UN) o čovekovoj sredini i osnivanje programa UN-a za životnu sredinu.

Definicija održivosti, odnosno održivog razvoja, objavljena je 1987. godine u izveštaju koji nosi naziv Naša zajednička budućnost. Prema ovoj definiciji održivi razvoj je „onaj razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe, ne ugrožavajući mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.“  Dakle, primenom održivosti, težimo ka tome da buduće generacije imaju iste resurse, mogućnosti i da žive u istoj (ako ne i boljoj) životnoj sredini kao mi.

Koncept održivosti, odnosno održivog razvoja u sebi sadrži tri međusobno povezane dimenzije: ekonomsku, društvenu i ekološku.

Cirkularna ekonomija

Cirkularna ekonomija (CE) je kumulativni naziv za niz sistemskih rešenja koja odgovaraju na probleme klimatskih promena, zagađenja, gubitka biodiverziteta i otpada. Zasniva se na tri jednostavna principa: eliminacija otpada kroz cirkularni dizajn, cirkularnost materijala i proizvoda i obnavljanje prirode. Koreni cirkularne ekonomije potiču iz ekološke ekonomije (ekonomija koja se bavi odnosima prirodnih ekosistema i ekonomskih sistema).

Za razliku od linearne u kojoj je fokus na jednokratnoj potrošnji, u cirkularnoj ekonomiji taj fokus su:

• smanjenje korišćenja bioloških i tehnoloških resursa
• svođenje proizvodnje otpada na nulu ili blizu nule
• zadržavanje materijala u sistemu (neprestano kruženje materijala)
• eliminacija toksičnih materija
• obnovljivi izvori energije
• celokupno blagostanje prirodnih ekosistema i ljudi

Detaljnije o cirkularnoj ekonomiji možete pročitati u našem Ultimativnom vodiču kroz cirkularnu ekonomiju, kao i u brošuri 10 koraka do cirkularnosti.

Odrast

Odrast (eng. degrowth) je relativno nov pojam i prvi put se pojavljuje 1972. godine u Francuskoj, kada je Andre Gorz upotrebio izraz decroissance. Od tada do 2008. godine ostaje vezan samo za francuske aktivističke akademske krugove. Na konferenciji u Parizu 2008. godine, prvi put je upotrebljen izraz degrowth i od tada ova radikalna paradigma o transformaciji ekonomskog, društvenog i ekološkog sistema, intrigira akademske, aktivističke umove, ali i pažnju šire javnosti. Po definiciji odrasta, transformacija se zasniva na tome da neograničeni ekonomski rast nije preduslov za povećanje blagostanja ljudi, kao i da nije moguć na planeti sa ograničenim resursima.

U današnjem svetu, prestanak rasta znači recesiju, zaustavljanje razvoja i gašenje ekonomskog sistema. Međutim, pobornici odrasta ističu da je trenutni ekonomski sistem nepravedan prema većini stanovništa. Oni se zalažu za ravnomernu podelu bogatstva, resursa i moći. Ta ravnomerna raspodela bi dovela do demokratičnijeg društva od onog u kojem živimo sada.

Jason Hickel, ekonomski antropolog i pobornik odrasta, odrast definiše na sledeći način: ‘Pozivamo na smanjenje nepotrebne proizvodnje i skraćenje radne nedelje. Pozivamo na radikalno pravedniju raspodelu prihoda. Pozivamo na klimatsku garanciju za posao i osnovni prihod. Pozivamo na univerzalne javne usluge i dekomodizaciju stanovanja. Ovo je priča koju moramo da ispričamo da bismo obične ljude uključili. Zapamtite, u bogatim zemljama vlada pravo siromaštvo. Mnogi ljudi žive u kućama ispod standarda i jedva mogu da priušte kiriju. U SAD ljudi ne mogu priuštiti zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Program koji pokret protiv rasta poziva da odgovori na ove zabrinutosti u vezi sa nesigurnošću u kapitalizmu. Moramo pomoći ljudima da zamisle kako alternativa izgleda.’

Održivi razvoj i cirkularna ekonomija

Iako se CE ne spominje u ciljevima održivog razvoja, postoji jasna povezanost između Cilja održivog razvoja 12 (SDG 12) i cirkularne ekonomije. U jednom od podciljeva u Cilju 12 je naglašeno: „Do 2030. značajno smanjiti stvaranje otpada kroz prevenciju, smanjenje, reciklažu i ponovnu upotrebu.“ Takođe, CE se spominje, u sklopu Cilja 12, na veb-sajtu Ujedinjenih nacija koji je posvećen Ciljevima održivog razvoja. S obzirom na to šta sve cirkularna ekonomija podrazumeva, vrlo je jasno da je ona jedan od ključnih koncepata za razdvajanje ekonomskog rasta od upotrebe prirodnih resursa.

Sprovođenjem analize objavljene literature u poslednjih nekoliko godina, istraživači su došli do zaključka da akademski stručnjaci najviše povezuju CE sa sledećim ciljevima održivog razvoja: 6 (Čista voda i sanitarni uslovi), 7 (Dostupna i obnovljiva energija), 8 (Dostojanstven rad i ekonomski rast), 12 (Odgovorna potrošnja i proizvodnja) i 15 (Život na zemlji), sa akcentom na cilj 12. Prema literaturi dostupnoj na platformi za cirkularnu ekonomiju Evropske unije, CE se povezuje i sa ciljevima: 2 (Svet bez gladi), 9 (Industrija, inovacije i infrastruktura), 11 (Održivi gradovi i zajednice), 13 (Akcija za klimu), 14 (Život pod vodom) i 17 (Partnerstvom do ciljeva).

 

Možemo li iz sve tri paradigme iskoristiti najbolje delove i stvoriti nešto sasvim drugačije?

Održivost, cirkularna ekonomija i odrast predstavljalju potencijalne pravce kojima možemo krenuti u budućnosti. Međutim, za održivi razvoj je, možda, već prekasno. Svedoci smo da klimatske promene prete da poremete određene sisteme na planeti, dok 40 godina pokušavamo da usmerimo našu ekonomiju ka održivom modelu, i ne uspevamo. Dakle, neophodno je ići korak dalje od održivosti.
Da li nam cirkularna ekonomija i odrast mogu pomoći u tome, iako jedno i dalje uključuje ekonomski rast, a drugo ne? Na osnovu dostupnih istraživanja, CE je narativ koji je najviše usmeren prema privrednom sektoru, a odrast je narativ koji je i dalje mahom vezan za naučnu zajednicu. Održivost je usmerena ka transnacionalnoj saradnji i civilnom sektoru, dok neke druge paradigme poput zelenog rasta (rast koji podstiče ekonomski rast i razvoj, uz vođenje računa o prirodnim resursima od kojih zavisi naša budućnost) su usmerene ka vladama. Da bismo živeli unutar granica naše planete i da bi prirodni sistemi počeli da se obnavljaju, svi ovi sektori i javnost moraju raditi zajedno.

Neophodno je uspostaviti sistem koji će biti pravedan prema planeti, ali i prema ljudima. Kako se navodi u istraživanju, cirkularna ekonomija može da posluži kao privredni obrazac koji možemo da sledimo u budućem razvoju, a od odrasta možemo naučiti kako da izvršimo pravednu tranziciju ka zelenijoj budućnosti.

Izvori:

https://amplitudemagazin.com/odrzivi-razvoj-u-pravnim-aktima-u-svetu-i-kod-nas/

https://ellenmacarthurfoundation.org/topics/circular-economy-introduction/overview

https://www.plavoizeleno.rs/blog/protiv-ekonomije-rasta

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0921800921001087